Садржај
Ирленов синдром, који се назива и синдром скотопичне осетљивости, је ситуација коју карактерише измењени вид, у којој се чини да се слова померају, вибрирају или нестају, поред тога што имају потешкоће са фокусирањем на речи, бол у очима, осетљивост на светлост и потешкоће у идентификовању тродимензионалних објеката.
Овај синдром се сматра наследним, односно прелази са родитеља на децу, а дијагноза и лечење заснивају се на приказаним симптомима, психолошкој процени и резултатима прегледа ока.
Главни симптоми
Симптоми Ирленовог синдрома обично се јављају када је особа подвргнута различитим визуелним или светлосним надражајима, на пример чешће код деце која полазе у школу. Међутим, симптоми се могу појавити у било којој доби као последица излагања сунчевој светлости, фаровима аутомобила и флуоресцентним светлима, на пример, главни су:
- Фотофобија;
- Нетолеранција према белој позадини листа папира;
- Осећај замагљеног вида;
- Осећај да се слова крећу, вибрирају, накупљају или нестају;
- Тешкоћа у разликовању две речи и фокусирању на групу речи. У тим случајевима особа може бити у стању да се усредсреди на групу речи, међутим оно што је око је замагљено;
- Потешкоће у идентификовању тродимензионалних објеката;
- Бол у очима;
- Прекомерни умор;
- Главобоља.
Због потешкоћа у идентификовању тродимензионалних објеката, људи са Ирленовим синдромом имају потешкоћа у обављању једноставних свакодневних активности, на пример пењања уз степенице или бављења неким спортом. Поред тога, деца и адолесценти који имају синдром могу се лоше понашати у школи због потешкоћа са видом, недостатка концентрације и разумевања.
Лечење Ирленовог синдрома
Лечење Ирленовог синдрома успостављено је након низа образовних, психолошких и офталмолошких процена, јер су симптоми чешћи у школском узрасту и могу се идентификовати када дете почне да има потешкоће у учењу и лоше резултате у школи, а може и бити индикативни не само за Ирлен синдром, већ и за друге проблеме вида, дислексију или нутритивне недостатке, на пример.
Након оцене офталмолога и потврде дијагнозе, лекар може назначити најбољи облик лечења, који може варирати у зависности од симптома. Како се овај синдром може на различите начине манифестовати међу људима, лечење се такође може разликовати, међутим неки лекари указују на употребу обојених филтера тако да особа не осећа визуелну нелагодност када је изложена осветљености и контрастима, побољшавајући квалитет живота.
Упркос томе што је ово најчешће коришћен третман, Бразилско друштво за педијатријску офталмологију наводи да ова врста лечења нема научно доказану ефикасност и да се не сме користити. Стога се препоручује да особу са Ирленовим синдромом прате професионалци, избегава светло окружење и ради активности које стимулишу вид и концентрацију. Сазнајте више о неким активностима за побољшање пажње вашег детета.
Направио: Туа Сауде Уреднички тим
Библиографија>
- БРАЗИЛСКО ДРУШТВО ПЕДИЈАТРИЈСКЕ ОФТАЛМОЛОГИЈЕ. Мишљење бразилског Друштва за дечју офталмологију о Ирлен синдромом и недостатак научних доказа који би препоручили употребу обојених сочива или филтера за ову ситуацију. 2017. Доступно на :. Приступљено 11. 12. 2018
- БИЦАЛХО, Луиза Ф. ет. ал. Ирлен синдром: Позорни поглед на функционисање мозга током читања. Ацта Биомедица Брасилиенсиа. Том 6. 35-44, 2015